European Green Deal – Evropa želi da postane klimatski neutralna. Taj cilj može se ostvariti samo ukoliko se smanje emisije CO₂ u sektoru vazdušnog saobraćaja. Iz tog razloga se intenzivno istražuje kako bi se utvrdilo šta pogonska tehnologija mora da omogući u budućnosti i na koji način se mogu proizvoditi održiva goriva.
Kod letova na dugim relacijama gorivo čini 50% operativnih troškova. Koje gorivo je pogodno i kako pogonska tehnologija mora biti prilagođena njemu da bi let bio moguć? Odgovori na ova pitanja trenutno se, između ostalog, istražuju u laboratorijama FH Joanneum Graz u Austriji. Najveće nade se trenutno polažu u vodonik. Kada se koristi kao gorivo, on ne izaziva CO₂-emisije i efikasniji je u pretvaranju u energiju od kerozina.
Pitanjem kako se može proizvoditi „Sustainable Aviation Fuel (SAF)“, odnosno održivo avionsko gorivo, trenutno se bavi jedan EU-projekat. 11 istraživačkih institucija iz 6 zemalja posvetilo se tom zadatku od početka godine. Projekat „ToFuel“ vodi Tehnički univerzitet u Gracu. Cilj je razviti koncept bio rafinerije koji je bez otpadan i CO₂-neutralan, i koji proizvodi avionsko gorivo koje je održivo i ekonomski konkurentno. Osnovu čine ostaci paradajza.
Na listi najviše konzumiranog povrća u svetu paradajz zauzima 2. mesto (posle krompira). Kada je reč o preradi povrća – salata, paradajz-pire, pasata, kečap, sugo, konzerve – paradajz je na 1. mestu. Staklenici i savremena tehnologija omogućavaju uzgoj svežih plodova tokom cele godine, kako u Kini i Indiji, tako i u Turskoj ili SAD. EU sa žetvom od 17 megatona paradajza zauzima 3. mesto u proizvodnji. Ipak, nikada se ne može preraditi cela biljka: cvetovi, listovi, stabljike, kore, seme i paradajz nedovoljnog kvaliteta trenutno se spaljuju ili odlažu kao poljoprivredni otpad. Upravo tu leži veliki potencijal: iz ostataka prerade paradajza koji nastaju širom EU moglo bi se do 2030. godine pokriti oko 3% potreba Evrope za održivim avionskim gorivom (SAF), procenjuje rukovodstvo projekta.
Od stabljike do rezervoara mogao bi, dakle, biti moto. Najpre je potrebno biljne ostatke pripremiti tako da ih mikroorganizmi mogu efikasno iskoristiti. U okviru projekta testiraju se dve tehnologije frakcionisanja: kod ekstruzije se biomasa podvrgava toploti i pritisku, a zatim se naglim padom pritiska razlaže na svoje ćelijske komponente. Kod hidro termalne likvefakcije biomasa se pod visokim pritiskom i na visokim temperaturama pretvara u bio-ulje i bio ugalj. Oba pristupa se ispituju i upoređuju. Nakon toga sledi uklanjanje azotnih jedinjenja, pre nego što se bio-ulje može preraditi u gorivo.
Pored održivog avionskog goriva nastaju i đubrivo, stočna hrana i jestivo ulje. U okviru projekta ispituju se i ekološki, ekonomski i društveni efekti tehnologija. Ne manje važno, ovde bi se mogao otvoriti i novi izvor prihoda za prehrambenu industriju.
Druga značajna istraživačka oblast Tehničkog univerziteta u Gracu vodi u elektronsku mikroskopiju. Da bi se biološki uzorci mogli analizirati pod mikroskopom, tretiraju se kontrastnim sredstvom, čime se strukture tkiva čine vidljivijim. Standardno sredstvo koje se koristi jeste uranil-acetat. Iz bezbednosnih razloga, ova visoko toksična i radioaktivna supstanca ne sme se koristiti u svim laboratorijama.
Istraživači austrijskog univerziteta otkrili su da espreso predstavlja ne samo ravnopravnu alternativu, već i ekološki prihvatljivu, bezopasnu i ekonomičnu opciju. Inspirisani kružnim osušenim tragovima u šoljama za kafu, sproveli su test na uzorku algi. Rezultat je bio obećavajući. Direktno poređenje sa uranil-acetatom pokazalo je isto: vrednosti kontrasta bile su delimično čak i bolje. Za široku primenu u biološkoj elektronskoj mikroskopiji potrebna su dodatna ispitivanja na različitim vrstama tkiva. Tako kafa podstiče istraživanja na više nivoa.
Na slici je prikazan elektronsko-mikroskopski snimak alge koja je prethodno tretirana espresom radi postizanja jačeg kontrasta.
