Članstvo u Kraljevskom društvu Londona za unapređenje prirodnjih nauka (Royal Society in London) smatra se jednim od najviših naučnih priznanja. Eli Tanaka (Elly Tanaka) i Peter Coler (Peter Zoller) su dvoje od 90 novih članova (Fellows) ovog društva.
Šta imaju zajedničko aksolotl i kvantni računar? Upravo zbog njih su dvoje naučnika iz Austrije postali „Fellows“ tj. članovi Kraljevskog društva. Ovo članstvo bi moglo da se uporedi sa „Oskarom za životno delo“ u prirodnim naukama. Eli Tanaka (Elly Tanaka) i Peter Coler (Peter Zoller) ove godine dobitnici su ovog izuzetnog priznanja , čime su se uvrstili u elitno drušvo.
Eli Tanaka je biohemičarka čija je oblast istraživanja regenerativna biologija. Ona proučava kako organizmi mogu da obnove složena tkiva i organe, kao i koje su genetske pretpostavke potrebne za takve procese. Aksolotl je poznat po svojim izuzetnim regenerativnim sposobnostima. Ovaj meksički daždevnjak može da obnovi ne samo udove već i delove mozga. Upravo zbog toga su njena istraživanja prvenstveno usredsređena na ovu vrstu. Stečena saznanja mogu doprineti razvoju novih terapijskih pristupa u regenerativnoj medicini. Eli Tanaka se smatra jednom od vodećih svetskih naučnica u oblasti regenerativne biologije i trenutno vodi Institut za molekularnu biotehnologiju (IMBA) Austrijske akademije nauka (ÖAW).
Peter Coler (Peter Zoller) je teorijski fizičar. Tokom devedesetih godina postavio je ključne teorijske osnove za razvoj kvantnih računara i danas se smatra jednim od arhitekata moderne kvantne nauke. Njegov pionirski rad na tehnologiji jonskih zamki imao je ogroman uticaj na kasniji eksperimentalni razvoj ove oblasti. Njegova istraživačka interesovanja ogledaju se i u činjenici da je 2003. godine bio jedan od suosnivača Instituta za kvantnu optiku i kvantne informacije (IQOQI) Austrijske akademije nauka. Tokom karijere sarađivao je sa vodećim teorijskim i eksperimentalnim istraživačkim grupama širom sveta. On je jedan od najcitiranijih naučnika u Austriji i već godinama se ubraja među najozbiljnije kandidate za Nobelovu nagradu za fiziku.
Kraljevsko društvo Londona za unapređenje prirodnjih nauka (Royal Society in London) osnovano je 1660. godine. To je najstarije naučno društvo koje neprekidno postoji i ujedno jedno od najuglednijih na svetu. Među njegovim članovima bili su Isak Njutn (Isaac Newton), Čarls Darvin (Charles Darwin) i Albert Ajnštajn (Albert Einstein). Među austrijskim članovima iz ranijih generacija nalaze se, između ostalih, Konrad Lorenc (Konrad Lorenz), Ervin Šredinger (Erwin Schrödinger), Lize Majtner (Lise Meitner) i Eduard Zis (Eduard Suess).
Pored naučnih nagrada, i članstva u uglednim akademskim društvima poput Kreljevskog društva predstavljaju važan pokazatelj vrhunskog naučnog rada. Zbog toga ovogodišnje dvostruko prijemanje dvoje istraživača predstavlja značajno priznanje za austrijski naučnoistraživački sektor. Trenutno u Austriji radi šest članova Kraljevskog društva. Novoizabrani članovi bave se oblastima koje će u budućnosti snažno oblikovati društvo – bionaukama i kvantnim tehnologijama.
Nedavno je objavljena i najnovija rang- lista univerziteta jt. das „QS University Ranking“. Austrijske visokoškolske ustanove ostvarile su značajan napredak u odnosu na prethodnu godinu – štaviše, najveći u Evropi. Ocenjivano je više od 1.500 institucija, a šest austrijskih nalazi se među 500 najboljih na svetu. I prema kriterijumima ovog rangiranja, Austrija je na dobrom putu kada je reč o studijama, nastavi i naučnim istraživanjima.
