Šta znači održivost? Koje mere se mogu preduzeti radi zaštite klime? Ko ih sprovodi i ko preuzima odgovornost za njih? Složena pitanja kao što su ova postavljaju se i obrađuju na različitim nivoima. Naravno, i unutar privrednih organizacija i preduzeća se diskutuje o tome šta treba preduzeti. Odgovori su takođe složeni. A kada geopolitičke situacije i dalji razvoj pružaju malo stabilnosti, poneko preduzeće uzime stvar u svoje ruke i samostalno investira u svoju budućnost.
Primer je recimo voestalpine AG. Ovaj austrijski metalurški koncern smatra se jednim od 50 vodećih preduzeća u svom sektoru – u celom svetu. Nije tajna da je proizvodnja čelika veoma štetna za klimu.Naime, čelična industrija uzrokuje do 9% globalnih emisija CO₂. Već je prisutan osetan rast potražnje za ekološki prihvatljivijim čelikom. Cilj je, prema tome, dekarbonizacija u proizvodnji čelika. Kako bi se pripremio , voestalpine sprovodi niz projekata.
Najveći projekat u ovom pogledu je svakako gašenje konvencionalnih visokih peći na ugalj. Voestalpine raspolaže sa pet takvih peći, a planira gašenje svih do 2050. godine. Alternativa su elektrolučne peći, gde električno generisani luk proizvodi dovoljno toplote da se predmetni metal rastopi.
Kada ove peći budu puštene u rad 2027. godine, ovo preduzeće računa na smanjenje emisije CO₂ za oko 30%. 2030. godine planirana je izgradnja još dve elektrolučne peći, koje bi trebale da prepolove emisije CO₂. Cilj je da proizvodnja čelika bude klimatski neutralna do 2050. godine.
Ugalj se tada više neće koristiti, ali će potražnja za električnom energijom porasti. Otuda ovaj proizvođač čelika već sada ulaže kako bi obezbedio električnu energiju iz obnovljivih izvora, a tu bi i "zeleni" vodonik mogao da se primeni.Kako bi zaista dostigao nultu emisiju CO₂, voestalpine paralelno istražuje nekoliko novih tehnologija i ulaže u pilot-projekte.
