Glavni grad Austrije ovenčan je nizom vodećih pozicija na svetskim rang-listama (počev od najboljeg grada za život pa sve do najneljubaznijeg grada na svetu), priznanjima (kultura ispijanja kafe i kiosk sa viršlama uvršteni su u listu nematerijalne kulturne baštine UNESCO) i posebnostima ( od istorijskih lokacija do svetski poznatih ličnosti). Međutim, jedna činjenica čini ovaj dvomilionski grad posebno ponosnim: Kvalitet pitke vode.
Preko 150 godina voda teče preko dva vodovoda direktno sa Alpa u Beč. Prirodnim padom, bez bilo kakvih pumpi, voda prevaljuje 150 odnosno 180 km do 29 rezervoara za vodu u samom Beču i do dva van grada. Jedan od ta dva se upravo nadograđuje - u globalno najveći rezervoar za pitku vodu.
Rezervoar se trenutno sastoji od četiri ogromne cisterne sa kapacitetom od 600 miliona litara. U prvoj fazi gradnje će rezervaor do kraja 2028. godine biti proširen za dve nove cisterne: Prvo će biti betonirani šipovi, kako bi se ležište osiguralo. Potom će se do dubine od 8m iskopati zemljište. Biće izrađene podna ploča, zidovi cisterne i potpornici za plafon. Čitava nadogradnja će trajati četiri godine, posle čega će se zapremina povećati na 800 miliona litara.
2029. godine kreće druga faze gradnje, pri čemu će se rezervoar tada proširiti za još dve cisterne, a u okviru koje će postojeća cisterna biti sanirana.
Po završetku gradnje će ovaj rezervoar za pitku vodu imati zapreminu od 1 milijarde litara vode, što odgovara 1 milionu kubnih metara tj. jednom kvadru sa površinom jednakom površini nogometnog terena prema međunarodnom standardu, sa visinom od 140 m (Bečka katedrala Sv. Stefan bi se taman smestila u njega).
Proširenje kapaciteta rezervoara za pitku vodu je zadatak koji je Beč sebi zadao do 2050 godine. Rast populacije i promena klime dovešće do povećane potrebe za vodom u gradu, te je nadogradnja rezervoara preventivna mera za to.
