Kratke relacije, visok kvalitet života – u „15-minutnom gradu“

Ideju „15-minutnog grada“ razvio je Carlos Moreno, profesor kompleksnih sistema i pametnih gradova na Univerzitetu Sorbona u Parizu. Ovaj koncept podrazumeva da sva za  za svakodnevni život važna mesta budu dostupna u roku od 15 minuta hoda ili biciklom: od mesta stanovanja do supermarketa, parka, škole ili zdravstvenog zbrinjavanja – sve u roku od četvrt sata, bez korišćenja prevoznog sredstva koje zagađuje životnu sredinu. Cilj je stvaranje kompaktnijih, pešački pristupačnijih zajednica u kojima su ljudi manje zavisni od automobila.

Godine 2024. Vittorio Loreto i njegovi saradnici razvili su metod koji pokazuje u kojoj meri neko urbano područje odgovara konceptu „15-minutnog grada“. Loreto je profesor fizike kompleksnih sistema na Univerzitetu Sapienza u Rimu i osnivač „Sony Computer Science Laboratories“ u Rimu – obe institucije povezane su i sa bečkim „Complexity Science Hub-om.
 
Studija je objavljena u stručnom časopisu „Nature“ i pokazuje da, posmatrano na globalnom nivou, mnogi evropski gradovi postižu veoma dobre rezultate u pogledu dostupnosti, na primer Milano, Kopenhagen, Lisabon i Pariz. U gradovima u SAD, Africi i delovima Azije ljudi često moraju da prelaze znatno duže razdaljine kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe. Jedan od zaključaka studije jeste da „15-minutni grad“ za određene lokacije može biti smislen cilj, ali ne predstavlja univerzalno rešenje za sve urbane izazove širom sveta.

Austrijski gradovi ostvaruju dobre rezultate u ovoj analizi . Tri najbolje rangirana grada su: u Gracu 92% stanovnika stiže pešice u roku od 15 minuta do svih ključnih ustanova i sadržaja, zatim sledi Beč sa 91% i Inzbruk sa 89%.

U međunarodnom poređenju, Beč je već grad pešaka: više od trećine svojih svakodnevnih relacija Bečlije prelaze pešice. Kako bi se ovaj trend dodatno podstakao, u Beču se kontinuirano sprovode različite inicijative. Proširenje bečke mreže pešačkih staza, proširenje trotoara, uređenje novih pešačkih zona i uspostavljanje biciklističkih staza samo su neki od primera. Ove urbanističke mere imaju pozitivne efekte i na kvalitet vazduha u gradu, uklanjanje vodonepropusnih površina tla i smanjenje nivoa buke. Oživljavanje susedskih odnosa i povećanje kvaliteta boravka u javnom prostoru predstavljaju prijatne dodatne efekte.